Тумбарица – ранохришћански град поред Берана
Тумба-град – Утврђено висинско насеље у провинцији Превалис (дијецеза Дакија) Источног римског царства. Тумба-град је утврђено насеље из времена касне антике, уређено на доминантној узвишици над рјечним правцем Калударске ријеке ка њеном уливу у Лим.
Остаци добро осмишљеног утврђења и базилике подигнуте на највишем платоу у брањеном простору, указују да је ријеч о организованом измјештању насеља из равничарских предјела простране долине Лима, које се највјероватније одиграло у немирним временима током V и VI вијека.
Како до локалитета?
Локалитет се налази на јужном ободу плодне и широке равни села Доње Ржанице. Чини га стјеновито и готово неприступачно узвишење које се налази подно брда Заруђа, а на улазу у кањон Калударске ријеке. Својим положајем доминира Ржаницом и готово цијелим источним дијелом широке беранске котлине. Стјеновито узвишење је оријентисано југоисток-сјеверозапад, а могуће му је прићи само са јужне стране гдје се стичу сви путеви од Ржанице и села Алуге. Ту изнад Алуга се налази извор воде који је обезбјеђивао све услове да се на овој стијени формира утврђени град.
Ранохришћанска базилика – центар византијског града
Црква
Црква на Тумба-граду саграђена је као једнобродна базилика уз коју је, са њене сјеверне стране, додат параклис. На додавање параклиса је највјероватније утицао положај Тумба-града на узвишици у планинском подручју које је изложено доста оштрим условима током зимског периода, али и скученост простора између цркве и главног бедема са јужне стране. Параклис је анекс уз главну цркву у којем су се могле уредити гробнице приложника или угледних чланова заједнице из редова свештенства и аристократије. На Тумба-граду саграђена је као једнобродна базилика уз коју је, са њене сјеверне стране, додат параклис. Иако нијесу нађени дјелови каменог инвентара базилике, она је морала имати уређен олтарски простор по свим правилима епохе, који је могао да буде изведен већим дијелом и у дрвету као лакшем материјалу, имајући у виду да је под био обрађен само углачаним хидростатичким малтером (opus signinum).
Кућа Велможе
Стамбена зграда уз бедем одаје сву рустичност живота у висинском утврђењу, гдје су за резиденцијалне и остале грађевине, употријебљени доступни материјали – камен и дрво без скупих грађевинских производа од теракоте, цријепова и опека. На кући уз главни бедем необрађени камен је употријебљен за приземље односно сутеренску одају са ширим улазом, што је може одредити као подрум или трап, док је горња стамбена етажа била изведена у лакшој конструкцији од бондрука, са кровом покривеним дрвеном шиндром.
Кружна Кула
Кула правилне потковичасте основе подигнута је на југо-западном углу утврђења да би у широком луку надгледала главну прилазну путању на јужним падинама бријега, али у исто вријеме и фланкирала улаз у главни бедем утврђења. Спрат куле у висини шетне стазе на бедему по правилу је био опремљен ширим отворима за дејство из тврђавског оруђа (петроболос, катапулт) док су на нижој етажи морали да буду уређени врло уски отвори за дејство стрелаца. Кула је озидана истом техником као и главни бедем (opus incertum – слог необрађеног камена) и највјероватније је била затворена ка унутрашњости утврђења бондручном конструкцијом (opus craticum).
Одбрамбени зидови и капија
Зидови су лоше очувани у висину од 2 до три реда камених блокова. На југоисточној страни акрополе, на простору између малог улаза у утврђење и апсиде цркве, подигнут је објекат, димензија: 6,25 x 5,13 м. Објекат се пружа паралелно са правцем пружања бедема на тај начин формирајући неку врсту пролаза ка цркви, широког 1,70 м. Овај пролаз се, од малог улаза у утврђење, пружа све до полукружне куле на западној страни. Зидови објекта, широки 0,60 м, рађени су од већих, необрађених или приклесаних, камених блокова ређаних у правилне хоризонталне редове спојене кречним малтером са крупнијим рјечним агрегатом. Очувани су у висину од 0,55 м, на сјеверној до 1,20 м на јужној страни.
На западној страни, уз југозападни угао објекта остављен је улаз, широк 1,60 м. У састав овог објекта иду и остаци зида на западној страни који лучно савијају ка испусту полукружне куле, на тај начин формирајући пролаз, ширине 1,90 м. Може се претпоставити да се овај зид пружао све до западног зида двора, на тај начин формирајући неку врсту наткривеног трема. Постоји оправдана могућност да је овај зид остатак неког објекта из прве фазе изградње утврђења.
